Спряжение глаголов в сербском языке (7 видео) | Технологии

Словарь глаголов сербского языка с грамматическими дополнениями

Оригинальное название: Речник глагола са граматичким и лексичким допунама (Словарь глаголов с грамматическими и лексическими дополнениями)
Авторы: Петровић Владислава, Дудић Коста (Петрович, Дудич)
Издательство: Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, Завод за издавање уџбеника, Нови Сад, СОУР «Свјетлост» — ООУР Завод за уџбенике и наставна средства, Сарајево
1989 год, 124 страницы.
Полностью на сербском языке

Словарь глаголов для тех, кто изучает сербский язык. Показывает правильное управление и использование глаголов — с какими падежами употребляются конкретные глаголы в сербском языке.

Разбор сокращений из словаря на примерах (как читать словарь):

ЗАБАВИТИ, ЗАБАВИМ, [сврш.] совершенный вид (действие свершилось). Развлечь, развлеку.

ЗАБАВЉАТИ, ЗАБАВЉАМ, [несврш.] несовершенный вид (действие продолжается). [обав. прел. = обавезно прелазни] Обязательно переходный. Развлекать, развлекаю.

Я выращиваю картошку — глагол «выращивать» является переходным, то есть требует объекта действия. Выращивают, как правило, «что-то».
Я иду — глагол непереходен, так как присоединение объекта действия невозможно (можно «что-то есть», но нельзя «что-то идти»).

I run — я бегу (глагол в непереходной форме).
I run a company — я управляю компанией (тот же глагол в переходной форме).

1 а) [A (ж) = акузатив (живо)] Винительный падеж (для живых существ): ЗАБАВЉАТИ некога (развлекать кого-то) ЗАБАВЉАТИ децу, гледаоце (развлекать детей, зрителей)
б) [A (ж) + И (н) = инструментал (неживо)] творительный падеж (для неживых существ, предметов): ЗАБАВЉАТИ некога нечим (развлекать кого-то чем-то) дете играчком, присутне мађионичарским триковима (ребенка игрушкой, присутствующих фокусами [магическими трюками])

ЗАБАВЉАТИ СЕ, ЗАБАВЉАМ СЕ, несовершенный. Развлекаться, развлекаюсь.
[повр. = повратни, узаj. повр. = узаjамно повратни; непрел. = непрелазни] возвратный, взаимно возвратный, непереходный
[повр., узаj. повр.] возвратный, взаимно возвратный

1 [себе чим] себя чем
[И (н) = инструментал (неживо)] творительный падеж (для неживых существ, предметов): ЗАБАВЉАТИ СЕ нечим (развлекаться чем-то) новом играчком, камером (новой игрушкой, фотоаппаратом)
2 [поиграти се с ким] поиграться с кем-то
а) [C (ж) + П + И — са (ж)] С = сУбjекат (подлежащее), П = предИкат (сказуемое), И = инструментал (творительный падеж): Забавила се са своим дететом (развлеклась со своим ребенком)
.
.
3 [провести се лепо негде] хорошо провести время где-то
[C (ж) + П + Дет (лок.)] подлежащее + сказуемое + детерминатор места: Изврсно ћете се забавити у посети (Р МС — МХ) Вы отлично проведете время в гостях (Речник сербскохорватског књижевног jезика Матице српске — Матице хрватске)

Сокращения и пояснения из словаря:

Мой вывод: если изучаете сербский язык серьезно и основательно, то скачивайте. Поначалу разобраться будет трудно, но есть примеры правильного употребления глаголов.

Со словарем глаголов рекомендуется использовать книгу «Научимо падеже» (справочник сербского языка для иностранцев).

Источник

Видео:Сербский язык. Урок 19. Спряжение глаголов АСкачать

Слоговой Р. Спряжение глаголов Е-группы. Родительный падеж единственного и множественного числа существительных. Притяжательные прилагательные. Числительные от 1 до 10. Указание на возраст. Страноведение: Сербия.

1. Сербский согласный [р] может быть слоговым, то есть функционировать подобно гласным звукам. Слоговой [р] произносится более энергично и длительно, как если бы мы подражали рычанию: р-р-р-. Слоговой [р] может быть в середине или в начале слова: трг «площадь», прст «палец», рт «мыс», рвач «борец».

Прочитайте раскатисто, избегая призвука «э» или «ы».

Прочитайте попарно сербские и русские слова:

Прочитайте словосочетания.
Црвени трг «Красная площадь», Црвени крст «Красный крест», срдачан поздрав «сердечный привет», цртани филм «мультфильм», зоолошки врт «зоопарк», брзи воз «скорый поезд», крвна група «группа крови», крвна слика «анализ крови», крвни притисак «кровяное давление».

2. ГЛАГОЛЫ «Е-ГРУППЫ». Спряжение в настоящем времени глаголов типа звати «звать».

9. Запомните спряжение некоторых глаголов этого типа. Вставьте нужные формы в предложения:
а) писати «писать»

Шта ти. Ја. задатак из српског језика. Студента. тест. Да ли ви место. писма? Професор. књигу. Ја и мој колега. уџбеник.

б) путовати «путешествовать, ехать, ездить»

Студента често. Када ти. У коју земљу ви. Ја не. често зато што много радим. Ми обично. авионом. Њен муж често. у иностранство. (за границу)

Она нешто говори, али ја не. Да ли ме ти добро. Зашто ви нас не. Милан те не. зато што је далеко. Стари људи често слабо. Ми вас одлично. кад говорите гласно, (громко)

г) К этому типу относится и глагол ићи, который соответствует по смыслу русским глаголам «идти, ходить, ехать, ездить». Запомните спряжение этого глагола в настоящем времени.

Вставьте нужную форму глагола ићи в предложения.
Драгица. у биоскоп. Ја. у амбасаду. Да ли ви. у парк? Ja и Гордана. у музеј. Милош и Страхиња. на стадион. Када ти. на посао?

3. Прочитайте и переведите диалог — телефонный разговор. Разыграйте диалог, заменяя выделенные слова словами в скобках.

звонить по телефону

здесь: звонить по телефону

здесь: тебя (вас) к телефону!

сразу, прямо сейчас

работа ; на послу на работе

— Хало. Овде Драгица Вукадиновић.

— Изволите, овде Драгана Костић.

— Да ли је Гордана код куће?

— Да. Код куће је. (Гоцо, за тебе!)

— Здраво, Гоцо. Зовем из биоскопа. Зашто ниси у биоскопу?

— Молим? Извините, не разумем вас.

— Да ли ме сада чујеш? Питам зашто ниси у биоскопу.

— Зато што је време лоше. Киша пада.

— У биоскопу је добар филм.

— То је интересантно. Али пада киша.

— То није страшно. Имаш кишобран.

— Да ли и твој муж иде?

— Не. Он нешто пише. Сутра путује у Москву. Веома је заузет. Идем сама.

— Чекам те у биоскопу. Ћао!

(Он нешто чита. Он нешто ради. Он пакује кофер.)

4.Разыграйте диалоги, заменяя выделенные слова словами в скобках.

а) — Хало, овде Гордана Павловић.

— Изволите, овде Драгица Вукадиновић.

(Александар Сидоров — Богољуб Станковић, Наталка Иванова — Милош Лажетић, Зора Јовановић — Петар Михајлов)

б) — Зашто ниси на послу?

(у школи — Време није лепо; на универзитету — Болестан (болесна) сам; у биоскопу — Филм није интересантан; у позоришту — Заузет сам)

5. КОЛИЧЕСТВЕННЫЕ И ПОРЯДКОВЫЕ ЧИСЛИТЕЛЬНЫЕ ОТ 1 ДО 10.

Који? «Какой (который)?»

6. Решите примеры по модели: 1+2 = 3 (J едан плус два је три); 2 — 1=3 (Два минус један је један).

7. Прочитайте и переведите диалог.

број, број телефона номер телефона.
По-сербски номер телефона принято называть по одной цифре: 135-468 — «један три пет четири шест осам».

— Хало. Да ли је ту Нада?

— Не. Нада Костић није овде.

— Је ли то број 434 — 204?

— Не, ово није тај број.

— Извините, молим вас.

8. Замените номер телефона, используя номера, указанные в скобках.

-Је ли то број 434 — 204?

-Не, ово није тај број.

9. ГЕНИТИВ (РОДИТЕЛЬНЫЙ ПАДЕЖ) ЕДИНСТВЕННОГО И МНОЖЕСТВЕННОГО ЧИСЛА СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫХ.

Существительные в форме родительного падежа употребляются с предлогами из, с(а) и отвечают на вопрос «откуда?»; с предлогами од «от», до «до», код «у», а также при числительных, например: један сто — два стола — пет столова.

студенти студен Ат-А

село сел-А средство средств-А

села сел-А средства средстАв-А

1. Конечный гласный А в родительном падеже множественного числа всегда долгий. Чтобы избежать двусмысленности, в печатных изданиях иногда используется особый знак — «крышечка», сравните: од професора «от преподавателя» — од професора «от преподавателей».

10. С числительным 1 (један, једна, једно) существительные употребляются в форме номинатива, с числительными 2 (два, две), 3, 4 — в форме генитива единственного числа, а начиная с числительного 5 и со словами колико, много, мало —в форме генитива множественного числа. Прочитайте и постарайтесь запомнить некоторые сочетания существительных с числительными.

1 (један) студент 1(једна) студенткиња 1 (једно)

2 (два), 3, 4 студента

2 (две), 3, 4 студенткиње

2 (два), 3, 4 средства Колико?, много, мало, 5. 10. студената студенткиња средстава

1 месец «месяц» 1 година «год» 1 село 2, 3, 4 месеца 2, 3, 4 године 2, 3, 4 села

5. 10.месецИ 5. 10 година 5. 10 села

1 дан «день» 1 недеља «неделя» 1 место «место»

2, 3, 4 дана 2, 3,4 недеље 2, 3, 4 места

5. 10 дана 5. 10 недеља 5. 10 места

1 сат «час» 1 минута «минута»

2, 3, 4 сата 2, 3,4 минуте

5. 10сатИ 5. 10 минута

1 сат «часы» (механизм) 1 торба «сумка»

2, 3, 4 сата 2, 3,4 торбе

5. 10 сатова 5. 10 торбИ

При указании на возраст используется конструкция с глаголом имати:

Колико година има дете? «Сколько лет ребенку?» Дете има једну годину. «Ребенку 1 год»

Дете има две (три, четири) године. «Ребенку 2 (3, 4) года».

Дегте има пет (7,10. ) година. «Ребенку 5 (7,10. ) лет».

Притяжатель ные прилагательные

Обычно этим сербским прилагательным в русском языке соответствует родительный падеж, напр: Милошев брат «брат Милоша», Горданина сестра «сестра Горданы». Обратите внимание, что притяжательные прилагательные, образованные от имен и фамилий, пишутся с заглавной буквы: Ово је Петров уџбеник То је Верина кућа.

12. Образуйте притяжательное прилагательное от существительного: Нада има пријатељицу. — Ово је Надина пријатељица.

Зора има ташну. Марија има књигу. Драгана има кључ. Гордана има цвет. Професорка има уџбеник. Новак има аутомобил. Страхиња има чоколаду. Лекар има лек. Професор има уџбеник.

13. Задайте вопрос с местоимением који (која, које): Нада има пријатељицу. Која ја Надина пријатељица?

Зора има ташну. Марија има књигу. Драгана има мужа. Гордана има стан. Милош има кућу. Милан има аутомобил. Брат има чоколаду. Професор има уџбеник. Нада има сина.

14. Прочитайте и переведите диалог.

вечерас рођендан Честитам!

сегодня вечером день рождения Поздравляю!

полно ; Имам пуно посла. У меня полно работы.

— Хало! Овде Зора. Је ли Нада ту?

— Здраво, Зоро. Како си?

— Хвала, добро. Вечерас идем у биоскоп. У биоскопу je интересантан филм. Шта радиш вечерас?

— На жалост, заузета сам. Данас je Небојшин рођендан

— Честитам! Колико има година?

— Има 10 година. Овде је његово друштво: 5 другова и 4 другарице.

— Који поклон имаш за Небојшу?

— Ту има много поклона за њега: један шешир, два џемпера. Црвени џемпер је мамин поклон, а црни џемпер је татин поклон. На столу су три књиге и пет дискова. Овај диск је Милошев поклон. Извини, сада идем. Имам пуно посла!

Согласитесь или возразите:

Нада иде у биоскоп.

Небојша је Зорин син.

Данас је његов рођендан.

У друштву је 4 друга и 5 другарица.

На столу је 5 књига и 3 диска.

То су Надини поклони.

Колико година има твој син? (5) Колико година има његова кћерка? (2) Колико година има ваше дете? (1) Колико година има њен брат? (3) Колико година има њихова сестра? (6) Колико година има Јован? (8) Колико година има Зорица? (4)

16. Прочитайте и переведите текст.

балканский ; Бапканско полуострво Балканский полуостров

сосед ; суседни соседний

север; северни северный

запад ; западни западный

восток; источни восточный

серб ; Српкиња сербка ; Срби сербы

черногорец; Црногорка черногорка, Црногорци черногорцы

хорват ; Хрватица хорватка ; Хрвати хорваты

Босна и Херцеговина

Босния и Герцеговина

босниец; Босанка боснийка; Босанци боснийцы (жители Боснии)

босняки (мусульманское население Боснии)

река ; Дунав Дунай; Сава Сава ; Морава Морава

Србија и Црна Гора су европске и балканске земље. Оне се налазе на југу Европе. Суседне земље су: Хрватска и Босна и Херцеговина на западу, Мађарска и Румунија на северу, Бугарска на истоку, Македонија и Албанија на југу. Срби и Црногорци говоре српски језик. Главни град Србије је Београд. Тамо су велике реке Дунав и Сава. На Дунаву су и Нови Сад, Сремски Карло-вци, Смедерево. На реци Морави је стари град Крушевац. Ниш је на реци Нишави. Српски манастири Раваница, Љубостиња, Дечани, Грачаница су веома лепи. Около је дивна природа: зелене долине, брда и планине. У Црној Гори су високе планине и плави Јадран на југу. Главни град Црне Горе је Подгорица. Веома интересантни су стари градови Цетиње, Котор, Будва, Бар. Добро дошли у Србију и Црну Гору!

Ответьте на вопросы:

Где се налазе Србија и Црна Гора?

Које су суседне земље на западу, северу, истоку, југу? Који језик говоре Срби?

Који је главни град Србије?

Каква је природа у Србији?

Које су велике реке у Србији?

Који су стари градови и манастири у Србији?

Каква је природа у Црној Гори?

Шта се налази на југу Црне Горе?

Који је главни град Црне Горе?

Који су стари интересантни градови у Црној Г ори?

17. Переведите на сербский язык.

а) Алло, это Зора. — Привет, это Игорь. — Привет, Игорь, мама дома? — Да. Мама, к телефону! — Зора, как дела? — Спасибо, хорошо. Я звоню из кино. Почему ты не в кино? — Я очень занята, у меня полно дел.

б) Сегодня день рождения Игоря. Игорю 8 лет. У него много подарков. Красный джемпер — подарок Нады, а черный джемпер — подарок Милана. Чей это друг? — Это друг Милоша. Чья это подруга? — Это подруга Горданы. Чей это ребенок? — Это ребенок Зоры и Милоша.

в) Сербия и Черногория находятся на юге Европы и на Балканах. Столица Сербии — Белград. В Сербии есть большие реки: Дунай, Сава, Морава. На Дунае города Нови-Сад, Смедерево, на реке Мораве — Крушевац. В Сербии много монастырей, а вокруг — чудесная природа. На юге Черногории находится голубое Адриатическое море. Там есть старинные красивые города. Столица Черногории — Подгорица.

18. Перепишите латиницей задания 12, 13, 15.

19. Dobro došli u Srbiju!

— Dobro jutro. Vaš pasoš, molim.

— Izvolite. Ja sam državljanin (državljanka) Rusije.

— Пожалуйста. Я гражданин (гражданка) России.

— Koliko ostajete u Srbiji?

— Как долго вы будете жить в Сербии?

— Je li to vaš kofer? Imate li nešto za carinu?

— Это ваш чемодан? У вас есть что-нибудь для таможенного досмотра?

— U koferu su stvari za moju ličnu upotrebu.

— В чемодане мои личные вещи.

— Izvolite pasoš. Hvala i srećan put.

Переведите реплики пассажира на сербский язык.

Источник

Видео:Сербский язык. Урок 24. Спряжение глаголов Е (ч1)Скачать

Некоторые правила пунктуации. Вид глагола. Модальные глаголы. Прошедшее и будущее время глагола бити. В ресторане.

1. ПУНКТУАЦИЯ (ЗНАКИ ПРЕПИНАНИЯ).

В отличие от русской формальной пунктуации в сербском языке логическая или смысловая пунктуация. В частности, запятая ставится лишь в тех случаях, когда тот или иной элемент предложения ощущается автором как дополнительный, не главный с точки зрения законченности высказывания.

Перед союзом да запятая обычно не ставится:

Видим да напољу пада киша. «Я вижу, что на улице идет дождь».

Игор жели да му купиш лопту. «Игорь хочет, чтобы ты ему купила мяч».

Запятая ставится между однородными членами предложения и перед союзами а, али:

Ана чита, пише и говори српски. «Анна читает, пишет и говорит по-сербски».

Ана чита и пише, али не говори српски. «Анна читает и пишет, но не говорит по-сербски».

Ана чита, а Зора пише. «Анна читает, а Зора пишет».

После порядковых числительных, написанных арабскими цифрами, обязательно ставится точка (если после даты нет другого знака препинания):

Данас је 15. октобар 2005. године. «Сегодня 1,5 октября 2005 года».

Сравните: (15.10.2005 — 1.09.2006)

2. ВИД ГЛАГОЛА.

Как и в русском языке, большинство сербских глаголов могут быть несовершенного или совершенного вида. Глаголы несовершенного вида отвечают на вопрос «что делать?», а глаголы совершенного вида отвечают на вопрос «что сделать?». Например:
улазити «входить, въезжать» — ући «войти, въехать»;

излазити «выходить, выезжать» — изаћи «выйти, выехать»;

одлазити «уходить, уезжать» — отићи «уйти, уехать».

Запомните спряжение глагола доћи в настоящем времени.

Замените инфинитив конструкцией да + настоящее время.

Дођи! «Приходи!» Дођите! «Приходите!» (буквально: Приди, придите!)

Запомните спряжение глагола отићи в настоящем времени.

Замените инфинитив конструкцией да + настоящее время.

3. СПРЯЖЕНИЕ И УПОТРЕБЛЕНИЕ ГЛАГОЛА ХТЕТИ.

Глаголы моћи «мочь» и хтети «хотеть» спрягаются в настоящем времени не так, как большинство сербских глаголов. Вы уже познакомились с глаголом моћи и знаете, что форма 1 лица единственного числа настоящего времени этого глагола отличается от других: ја могу — сравните: ја желим, ја морам и т. д. Глагол хтети имеет не только особое окончание в 1 лице единственного числа, но и в 3 лице множественного числа: хтети

Глагол хтети имеет краткие безударные формы (ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће) и употребляется не только в зна

чении «хотеть», но и в функции вспомогательного глагола в формах будущего времени, например:

Да ли ћеш доћи у Београд? — Хоћу.

«Ты приедешь в Белград?» — «Да (приеду)».

Кад ћете доћи? — Сутра ћемо доћи у Београд.

«Когда вы приедете?» — «Завтра мы приедем в Белград».

Отрицательные формы: нећу, нећеш, неће, нећемо, нећете, неће.

4. Прочитайте и переведите диалог. Разыграйте диалог, заменяя выделенные слова словами в скобках.

Калемегдан (старинная крепость в Белграде)

— Хало, Тања! Овде Гоца.

— Здраво, Гоцо. Како си?

— Хвала, добро. Шта има ново?

— Желимо да видимо Калемегдан.

— Јесам. Али, Калемегдан је велика тврђава и велики парк. Данас желимо да идемо у зоолошки врт у парку.

— Да ли можете да дођете код нас у госте у три сата после подне?

— Извини, не можемо да дођемо у три сата, али можемо да дођемо у пола четири.

— То није страшно. Дођите у пола четири! Чека вас ручак. Ћао!

(у два сата — у петнаест до три; у четири сата — у четири и петнаест; у пет сати — у пет до пет; у шест сати — у десет до шест; у седам сати — у седам и десет; у осам сати — у пола девет)

5. Запомните формы прошедшего и будущего времени глагола бити.

Прошедшее время (перфект)

Форма перфекта образуется из двух компонентов:

1. вспомогательного глагола бити (јесам) и 2. причастия смыслового глагола.

ми смо били «мы были»

ви сте били «вы были»

они су били «они были»

ја сам била «я была»

ми смо биле «мы были»

ти си била «ты была»

ви сте биле «вы были»

она је била «она была»

оне су биле «они были»

оно је било «оно было»

она су била «они были»

Будущее время (футур 1)

Эта форма образуется из двух компонентов: вспомогательного глагола хтети и инфинитива смыслового глагола.

ми ћемо бити «мы будем»

ти ћеш бити «ты будешь»

ви ћете бити «вы будете»

он (она, оно) ће бити

они (оне, она) ће бити

6. Ответьте на вопрос по модели:

а) Je ли Небојша данас овде? — Није. Био је јуче (вчера).

Је ли Тања данас код Зоре? Је ли Игор данас у школи? Je ли Милош данас на послу? Je ли Саша данас у хотелу? Je ли Гордана данас на универзитету? Je ли Драгица данас у биоскопу? Јеси ли данас у кафани? Јесте ли данас на стадиону?

б) Јесу ли Гордана и Небојша данас овде? — Јесу. И сутра (завтра) he бити.

Јесу ли Зора и Милош данас код куће? Јесу ли Нада и Милан данас у амбасади? Јесу ли Тина и Марина данас на факултету? Јесу ли Тања и Коља данас у Москви? Јесу ли туристи данас у хотелу? Јеси ли данас у кафани? Јесте ли данас на стадиону? Јесмо ли данас срећни?

7. Прочитайте и переведите диалог.

Какие же красивые (цветы)!

сколько времени, как долго

1. домашний 2. отечественный

шливовица (сливовая ракия)

чевапчичи (маленькие люля-кебаб)

ићи авионом, аутобусом

лететь на самолете, ехать на автобусе

Тања и Коља су у Зорином стану. Овде су Зорине пријатељице Гордана и Драгица и Милошеви рођаци Страхиња и Небојша. Небојша иде да игра фудбал у дворишту. Милош није код куће, зато што мора да купи вино и киселу воду у самопослузи.

Коља: Зоро, ово цвеће је за тебе.

Зора: Хвала. Баш је лепо! Ово су моји пријатељи из Москве: Тања и Коља. Ово су Гордана, Драгица и Страхиња и Небојша.

Гордана: Мило ми је.

Драгица: Колико сте дуго у Београду?

Коља: Већ недељу дана.

Драгица: Где сте још били?

Коља: Били смо у Смедереву, у Крушевцу и у старом манастиру Раваници. Како су лепе зграде у Раваници! Како дивно пева хор! Одушевљени смо.

Зора: Гордана и Драгица су биле у Москви у јулу. Много им се свиђа Москва.

Тања: Страхиња, да ли сте били у Москви?

Страхиња: Нажалост, нисам, али желим да дођем у Москву.

Гордана: Мораш да дођеш!

Зора: Ево Милоша! И Небојша је ту.

Милош: Здраво, Тања, здраво, Коља! Био сам у самопослузи. Желим да пробате нашу домаћу шљивовицу и киселу воду «Књаз Милош».

Зора: Ручак је на столу. Можемо да ручамо. Послужите се! Ово је качкаваљ. Пробајте га!

Милош: Коља, јеси ли за ракију?

Коља: Хвала. А шта је ово?

Зора: То су ћевапчићи. Српски специјалитет. Пробајте их! Да ли вам се свиђају? Јесу ли укусни?

Гордана: Коља, када путујете у Црну Гору?

Коља: Идемо авионом за Тиват. Сутра, петог августа ћемо бити у Тивту. Из Тивта идемо аутобусом у Сутоморе код Чедомира.

Тања: Чедо има лепу кућу. Собе за туристе су удобне, а нису скупе.

Драгица: Да ли ћете бити у Будви?

Тања: Хоћемо. У Будви је лепа тврђава Цитадела и много старих зграда. Желимо да видимо и стари манастир Острог на врху планине.

Зора: Торта је на столу. Пробајте је! Тамо је воће. Пробајте ra! Јесте ли сви за кафу? За Тању и Кољу имам и руски чај.

Тања: Твоја црна кафа је дивна. Ми смо за кафу.
Милош: Живели! Срећан пут!

8. Задайте вопрос по модели:

Ово је шљивовица. — Јеси ли за шљивовицу?

Ово je вода. Ово je сок. Ово je кафа. Ово je чај. Ово је вино. Ово је пиво. Ово је ракија. Ово је вињак. Ово је вотка. Ово је лозовача (виноградная водка)

9. Предложите блюдо гостям по модели:

Ово је качкаваљ. — Пробајте га! Ово је торта. — Пробајте је! Ово је воће. — Пробајте га! Ово су ћевапчићи. Пробајте их!

Ово је бифтек (бифштекс). Ово је шницла (шницель). Ово је крменадла (свиная отбивная). Ово је говеђи одрезак (антрекот). Ово је јагњеће печење (жаркое из барашка). Ово је пастрмка (форель). Ово су шкампи (креветки). Ово су лигње (кальмары). Ово су сарме (голубцы).

10. Дополните предложения по модели:

Била сам у Москви. Много ми се свиђа Москва.

Коља је био у Београду. Тања је била на Калемегдану. Ми смо били у Будви. Гордана је била у Москви. Ње гови пријатељи су били у Крушевцу. Ви сте били у Котору. Девојке су биле у Смедереву. Ја сам била у Новом Саду- Зора je била на мору. Ja сам била у манастиру Раваници.

11. Ответьте на вопрос по модели:

Да ли си био у Београду? — Нисам. Али ћy бити.

Да ли си био у Смедереву? Да ли je Никола био на Калемегдану? Да ли je Зора била у Москви? Да ли смо били у Будви? Да ли сте били на Светом Стефану? Да ли сам била у Раваници? Да ли су девојке биле у Крушевцу? Је ли Страхиња био у Русији? Да ли си био (била) у Србији?

12. Ответьте на вопросы по модели:

а) Зашто мораш да одеш? (имам много посла) — Морам да одем зато што имам много посла.

Зашто мораш да одеш? (време није лепо) Зашто Милош мора да оде? (жели да купи поклон) Зашто ми мора-мо да одемо? (чека вас посао) Зашто ви морате да одете? (желимо да видимо филм на телевизији)

Зашто Зора и Тања морају да оду? (Милош не воли кад неко пуши)

б) Зашто желиш да дођеш у Београд? (знам да је Београд леп град) — Желим да дођем у Београд зато што знам да је Београд леп град.

Зашто желиш да дођеш у Београд? (знам да је у Београду стара тврђава Калемегдан) Зашто желите да дођете У Крушевац? (знамо да је у Крушевцу лепа црква Лазарица) Зашто ми желимо да дођемо у Смедерево? (знате да је у Смедереву стара тврђава) Зашто Тања жели да до ђе у Раваницу? (зна да је Раваница стар и леп манастир) Зашто туристи желе да дођу у Будву? (знају да је у Будви лепа Цитадела) Зашто богати људи желе да дођу на Свети Стефан? (знају да је Свети Стефан лепо острво)

13. Прочитайте и переведите текст.

Источник